Političari upozoravaju na egzodus investicija preko Atlantika, potpomognut američkim podsticajem i jeftinijim cenama gasa.

Northvolt, velika nada Evropske Unije u globalnim ratovima proizvođača baterija, započeo je život kao start-up, fokusiran na kontinent. Sada ova švedska grupa, koju podržavaju Folksvagen, BMV i Goldman Saks, traži od SAD da proširi proizvodnju u SAD.

Kao razlog za odlazak kompanija, navodi se Zakon o smanjenju inflacije (IRA). Ovo je vodeći američki zakon o zelenoj tehnologiji, koji je potpisan u avgustu ove godine i preko koga bi se vršilo subvencionisanje za izgradnje fabrike u Americi, sa oko 600 do 800 miliona dolara. Smatramo da su ovo značajne subvencije ukoliko ih uporedimo sa 155 miliona evra podsticaja iz Nemačke, koje su nam trenutno na raspolaganju, navodi Northvolt.

Očigledno je da IRA „uveliko pomera poslovni zamah iz Evrope u SAD“, rekao je izvršni direktor Northvolta, Piter Karlson, za Fajnenšal Tajms, dodajući da ona ne utiče samo na evropske kompanije. „Postoje novi azijski igrači koji svoje strateške planove i investicije preusmeravaju u Severnu Ameriku“, rekao je on.

Kombinacija paketa Bajdenove administracije od 369 milijardi dolara i visokih troškova energije u Evropi, gde su čak i nakon nedavnog pada cene gasa i dalje pet puta skuplje nego u Severnoj Americi, zvona za uzbunu u prestonicama EU.

„Mislim da nam je potrebno evropsko buđenje po ovom pitanju“, rekao je u prošlonedeljnom govoru francuski predsednik Emanuel Makron rukovodiocima domaćih industrijskih kompanija, kao što su proizvođač stakla Saint-Gobain i proizvođač cementa Lafarge.

Nemački ministar ekonomije, Robert Habek, opisao je podršku SAD kao „preteranu” i „koja vrši privlačenje investicija iz Evrope”.

EU je optužila Vašington za kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije i uspostavila radnu grupu sa Bajdenovom administracijom, kako bi razrešili njihove nesuglasice. Zatražene su izmene devet odredbi u zakonodavstvu, koje uključuju programe subvencija u ukupnom iznosu od 231 milijardu dolara, tvrdeći da one stvaraju „trku do dna“ kada je u pitanju subvencionisanje kompanija.

Sam Brisel procenjuje da EU treba da poveća godišnje investicije, koje bi u narednoj deceniji iznosile 520 milijardi evra, a sve u pravcu ispunjenja svojih ciljeva smanjenja ugljenika i zaštite životne sredine.

Dok IRA utiče na proizvođače u oblastima u rasponu od naprednih mašina do teške industrije, rukovodioci EU su posebno zabrinuti zbog uticaja na automobilski sektor. Samo električni automobili koji su uglavnom napravljeni od delova iz Severne Amerike i tamo sastavljeni, moći će da se kvalifikuju za poreski popust od 7.500 dolara za potrošače.

U ovom trenutku, EU je dom za više od jedne četvrtine globalne proizvodnje električnih vozila i 20% lanca snabdevanja, dok prema Međunarodnoj agenciji za energiju, SAD imaju samo 10% proizvodnje električnih vozila i 7% kapaciteta proizvodnje baterija.

Luisa Santos, zamenica generalnog direktora BusinessEurope, panevropske lobističke grupe, rekla je da je američko zakonodavstvo poslalo „opasan signal“ koji bi mogao da podstakne druge jurisdikcije da preduzmu protekcionističke mere.

Ipak, daleko od ponude da se subvencije prošire na vozila EU, Ketrin Taj, najviši trgovinski zvaničnik Bajdenove administracije, rekla je za FT da bi EU trebalo da uvede više subvencija kako bi postale konkurentne.

Iako je izrazila „svako poverenje“ u pronalaženje rešenja, ostaje nejasno koje bi ustupke SAD mogle da naprave bez uključivanja Kongresa, koji je malo verovatno da će ponovo izmeniti akt.

Karlos Tavares, šef francusko-italijanskog proizvođača automobila Stellantis, koji je takođe dom velikih američkih brendova poput Krajslera, među rukovodiocima je koji su javno pozvali EU da razmotri recipročne mere ili promenu svojih pravila. Subvencije za kupovinu električnih automobila koje finansira država u Francuskoj, primenjuju se na sva vozila bez obzira na poreklo ili proizvođača.

Moguće je brzo rešenje za električna vozila. Prošle nedelje, tri člana Kongresa predstavila su zakon koji će odložiti zahtev IRA-e za severnoameričke lance snabdevanja za tri godine, pošto će se mnogi američki proizvođači automobila boriti da unesu neophodne promene pre toga.

Zvaničnici EU oklevaju da odgovore američkim subvencijama ili, prema rečima jednog zvaničnika, „rade stvari koje su nekompatibilne sa pravilima STO i državne pomoći“.

„Mi smo osmislili naša pravila tako da budu otvorena i da ne daju prednost evropskim kompanijama: sada smo žrtve sopstvenog purizma“, rekli su oni.

Nemački ministar finansija Christian Lindner, rekao je za FT: „Nećemo sprečiti evropske kompanije da dezinvestiraju i presele se u SAD . . .konkurisanjem za subvencije, već stvaranjem zaista odličnih uslova za ulaganje u EU.”

Nasuprot tome, Francuska se zalaže za to da EU usvoji sopstveni „zakon o kupovini evropskog“, nastojeći da ponovo ‘preusmeri vodu na svoju vodenicu’.

„Evropa ne može biti jedino mesto na svetu koje nema Zakon o kupovini evropskog i jedino mesto na svetu gde još uvek imate sistem državne pomoći koji postavlja pravila kao da ne postoji spoljna konkurencija“, rekao je Makron prošle nedelje.

Evropski okrugli sto za industriju, grupa poslovnih lobista, tvrdila je da bi pristup Vašingtona zasnovan na šargarepi mogao pomoći SAD da prestignu Evropu u usvajanju zelenih tehnologija. Rečeno je da regulatorna nesigurnost u EU ometa razvoj zelene tehnologije, pozivajući na ‘usklađene napore’ da se ubrza izdavanje dozvola za obnovljive investicije.

Španska Iberdrola, među najvećim svetskim energetskim kompanijama, podiže američke investicije na skoro polovinu svojih globalnih ukupnih investicija od 2023. do 2025. godine, u poređenju sa 23% u EU. Ignacio Galan, izvršni predsednik, rekao je za FT da su SAD sada „mnogo“ privlačnije mesto za ulaganje.

Za vodonik proizveden iz obnovljivih izvora, na primer, SAD su pružale oko 100 milijardi dolara podrške u okviru IRA, dok je EU nudila samo 5 milijardi dolara, rekao je on.

Pritisak povećava i viša cena energije u EU. Francuski Safran, vodeći dobavljač avionskih motora i drugih delova, među kompanijama je koje preispituju svoje investicione planove.

Ova kompanija je planirala drugu fabriku u blizini Liona, fokusiranu na lagane karbonske kočnice, koja je bila namenjena da postane istraživački centar za tehnologiju. Međutim, sada proizvodnju stajnih trapova više preusmerava u Aziju i SAD, jer odlaže bilo kakvu odluku o novoj francuskoj fabrici za još najmanje 18 meseci.

„Moja dužnost je da osiguram da je svaka investicija ,,ekonomski isplativa“, rekao je nedavno izvršni direktor Olivije Andrijes. Uprkos naporima da se zaštiti od rasta cena, Safranovi francuski troškovi električne energije bili su na putu da se povećaju skoro pet puta između 2019. i 2023. godine, rekao je Andrijes, dok su ostali stabilni u SAD i Maleziji, gde grupa takođe proizvodi ugljenične kočnice.

„Nije samo pitanje preživljavanja zime. U igri je mnogo dublje pitanje. Radi se o konkurentnosti Francuske i Evrope“, rekao je on.

Izvor „Financie Times“ https://www.ft.com/content/59a8d135-3477-4d0a-8d12-20c7ef94be07