Već duži niz godina nervirala me je podvojena ekonomska realnost u svetu i kod nas, iako svi naši eksperti pričaju o jedinstvenoj ekonomiji i tržištu. Ova podeljenost nikada nije bila posledica standarda ili drugih ekonomskih aktivnosti već sve većeg nepoznavanja novih ekonomskih politika, samim tim i novonastale realnosti koja se u proteklim decenijama ogledala kroz prelazak sa neodrživog (nedomaćinskog) poslovanja, koje je stvorilo klimatske promene na održivo (zeleno) poslovanje, a sve sa ciljem smanjenja uticaja na klimatske promene i očuvanje biodiverzteta.
Razmišljajući kako da otpočnem pisanje ovih novina, susreo sam se sa time da je u njima potrebno sažeti višedecenijske promene međunarodnih politika i tehnologija, vezanih sa globalnim klimatskim promenama, a sa kojima većina naših privrednika nije ni upoznata.
Kako su klimatske promene već duži niz decenija postale jedna od osnova svetske politike, one su uključene u razvojne strategije razvijenih zemalja (EU, USA, Velika Britanija, Kina, Koreja, Singapur,…) i samim tim, velik deo privrednika i bankarskog sektora na razvijenim tržištima se edukovao u vezi sa njima.
Za razliku od svojih kolega koji su radili na razvijenim tržištima, privrednici u Republici Srbiji nisu imali u pravo vreme informacije i postepenu edukaciju o trendovima koje u ekonomiji donose globalne klimatske promene, poput energetske tranzicije kroz redukciju emisije gasova staklene bašte (GHG), u kojoj se trenutno nalazimo.
Oni su zatečeni poremećajima na tržištu poslednjih godina, koje su kod nas većinom pravdane krizom COVID – 19, iako su u stvarnosti deo primena politika i mera pojedinih zemalja, kako bi se ublažile klimatske promene ili kako bi se ekonomija pripremila za adaptaciju na njih.
Kao primer možemo uzeti “globalnu energetsku krizu”, koja je nastala usled “gasne krize u EU”. Ukoliko bliže pogledamo, primetićemo da se u središtu “energetske krize u EU” ustvari vrši tihi prelazak sa fosilnih goriva na goriva dobijena iz obnovljivih izvora energije, što je u skladu sa dugoročnim strategijama EU, od kojih je sada aktuelan Zeleni Dogovor.
Nedostatak potrebnih informacija o tendencijama na tržištima prouzrokovanim globalnim klimatskim promenama, kao i administrativni jezik na kojima su napisane informacije na direktnim sajtovima EC, UN, OSCE,MMF,… daju im prizvuk egzotike koje nemaju puno dodira sa realnom privredom.
Iz ovih razloga, naš tipični privrednik je stekao utisak da nije došlo do značajnih promena na tržištu, te njegov uspeh zavisi samo od toga da proizvede što više robe po što manjoj ceni, da je plasira po što višoj mogućoj ceni na tržištu i tako uveća svoj profit.
Za razliku od njega, zapadni i istočni privrednici su decenijama edukovani da moderni kapitalizam mora posedovati ljudski lik, te oni prilikom obavljanja svojih delatnosti moraju uzeti u obzir uticaja na klimatske promene, ekološke i društveno/socijalne uticaje (ESG), koje se dešavaju prilikom obavljanja njegove delatnosti i time pokazuju dugoročnu nameru da se njihova delatnost održi.
I upravo tu osećamo taj raskorak koji će naši privrednici morati veoma brzo preći, kako ne bi ostali na marginama globalnog tržišta, i nekoj vrsti samoizolacije, koju smo već pretrpeli devedesetih.
Stoga smo uradili ovaj sajt, koji je osmišljen da bi privrednicima dao osnovne informacije o trenutnim politikama, standardima i pravcima razvoja tehnologija, kako bi mogli da se što brže uključe na svetsko tržište i time izbegnu globalnu društveno-ekonomsku marginalizaciju.
